Cijeli dan se pitam o čemu bih pisala. Dugo mi ništa nije padalo na pamet. Onda sam pomislila da pišm o tuzlankoj soli, na čijem pakovanju su dva roka trajanja, jedan za Republiku Srpsku, jedan za Federaciju. Međutim, Roćko kaže da se o tome već uveliko pisalo i da je to prilično istrošena tema. Stvarno danas nemam inspiraciju.

Mogla bih hvaliti predivne knjige Harukija Murakame koje čitam u poslednje vrijeme. Konačno sam pronašla ljubavne priče koje nisu bljutavi romančići. Prilično mi je teško pronaći roman koji nisam već pročitala, a da govori o ljubavnom bolu i pri tom ne izgleda kao da su ga pisale sestre Bronte. Nakon sajamskog ulova Norveške šume kupili smo još i Igraj Igraj Igraj, Južno od granice, zapadno od sunca i Sputnik ljubav. Pronašli smo ih dosta jeftino (u odnosu na ostale knjižare u Banjoj Luci) u knjižari Biblioner. Malo ju je teže pronaći jer je zavučena iza drugih zgrada u ulici Kralja Alfonsa, ali obećali su nam da će uskoro postaviti reklamnu tablu. Ljubazna teta nam je dala čak i 10% popusta. Izdanja su na srpskom jeziku (Geopoetika, Beograd), što je stvarno olakšanje. Nije da sam nacionalista, ali ne volim da mi neke samozatajne riječi odvlače pažnju sa teksta.

Eto, konačno, neka ovaj post bude preporuka. Sada ima svoj smisao.

Zloćka