Iznenadio sam se kad sam pokušao da pronađem bilo koji pekarski proizvod bez aditiva. Takvi više jednostavno ne postoje!
Nevjerovatno je kako teče proces adopcije “novih” tehnologija kod nas.
Prvo jedan pekar, koji je godinama zakidao pri brašnu dok je pekao hljeb i na taj način mu se godinama mrvio, u svom mercedesu ode na neki od specijalizovanih sajmova na zapadu. Tamo shvati da uz upotrebu nekog praška može dobiti na mirisu, okusu, sastavu i trajnošću. Ha! Mogućnosti koje je u tom trenutku ugledao za njega su bile beskrajne. Ako mu se mrvi, dodaj aditiv! Ako mu se osjeća na kiselo, dodaj aditiv! Ako nije bijele boje, dodaj aditiv!
Tako danas imamo situaciju da od 4 proizvođača pekarskih proizvoda, svi koriste aditive što zbog tržišne borbe i što zbog halo efekta: “Samo hljeb sa aditivima, je dobar hljeb!”. Naš zakon naravno kaska za svime, pa i za ovim. Na etiketama imaju obavezu napisati samo da koriste aditive, međutim ne moraju da navedu tačno koje. Mogu ubaciti i otrov za miševe kao “aditiv” i super. Bitno je da piše aditiv.
Svijest kupaca je na nuli. Niko i ne obraća pažnju na to, niti su svjesni šta jedu. Možda imaju koju alergiju više, no znate kako to kod nas ide - za to su vjerovatno krive podzemne vode!
Spisak aditiva možete naći na ovom linku ili pročitati ovaj zanimljiv članak.
Roćko
Loading ...
Koji procenat hleba i peciva se uopste prodaje u ambalazi sa deklaracijom i sastavom…
A još da ne govorimo o higijenskim uslovima u pekarama, neredovnim sanitarnim inspekcijama…
Svaki pekarski proizvod mora imati dekleraciju ako se prodaje u prodavnicama. Ne znam kako je to zakonski uređeno u pekarama, no ne sumnjam da je količina aditiva ista, ako ne i veća.
Tačno ću jednog dana osnovati organizaciju koja se bavi testiranjem hrane, ako ne zbog mene, onda zbog mog djeteta.
Na zapadu su aditivi prisutni decenijama, a bogami i kod nas. samo se to prodaje kao zdrava hrana. Ne znam da li ti ti se u domacinstvu sprema zimnica, znaci kisele paprike, ajvar, tursija, razni dzemovi, kisele jabuke,kiseli kupus, itd, idt. Ako da, pitaj mamu ili baku sta je konzervans, sta je vinobran, i cuces odgovor da se to stavlja u zimnicu. Raspitaj se kod naucnika, pa ces skontati da se radi o sirokoj paleti kancerogenih supstanci, koje NE MOZES izbjeci, ni na koji nacin, ovo je samo hiljaditi dio Ovdje su navedeni razni brojici i kao sad obrati paznju ovo ono, a onda idi u mesaru npr, gdje je meso onako crveno, fino, pitam se zasto.. Zbog dodatog vinobrana. banane stizu zelene u diskonte iz luka, tamo se prscu gasom da bi pozutjele i na brzinu sazrele. I tako dalje, i tako dalje… U po zime mozes da vidis peteljku sa nekoliko cvrstih zrelih paradajza u supermarketu? Znas kako, tako sto su genetski modifikovanni da budu cvrsti (transport!) crveni (privlaci!) i svi zreli odjednom (isplatljivost!) Kod domaceg paradajza ces naci eventualno dva zrelaodjednom, treci je vec istrunuo, ostali zeleni. Svi prilicno mekani i van frizidera na mogu izdrzati vise od dan. Vidim kod nas sad kao prodaju crni hljeb, a ono sve ofarbano, ljudi ne nasjedajte! Ko nije zivio u inostranstvu ne zna sta je kvakitetan crni hljeb, doduse, mnogo skuplji.Jedina stavar za koju mozes biti siguran je ono sto si sam uzgajio i licno ubrao. Nazalost je tako. Hocu ovim da ti kazem da se ne uzbudjujes oko hljeba, jer je hiljadu tezih slucajeva. Pozdrav od studenta medicine.
Dragane,
ako još jednom pročitaš post, shvatićeš da sam protiv nekontrolisane i nenavedene upotrebe aditiva. Znači, kao kupac želim da znam šta je u proizvodu, nezavisno od toga da li je dodatak kvasac, plemenite gljivice ili genetsko modifikovano brašno. To što neki ljudi preferiraju da se ne opterećuju time, to je njihov izbor. Moj izbor jeste da barem približno izbjegavam određene sastojke, kao što su npr. određeni pojačivači ukusa ili slično, zato što mislim da je tako bolje.
Btw, što se tiče prirodnih aditiva, željno očekujem početak malolaktičke fermentacije na proljeće .)
Evo i ja da odgovorim.
Dragan kaže: “Ko nije zivio u inostranstvu ne zna sta je kvalitetan crni hljeb, doduse, mnogo skuplji.” Ne znam kakav je u Austriji, ali definitivno nisi probao onaj koji moja baka napravi i ispeče ispod sača! :)
I u mom domaćinstvu se sprema zimnica, znaci kisele paprike, ajvar, tursija, razni dzemovi, kisele jabuke, kiseli kupus, itd, idt.. Ali ja pitam moju mamu, svekrvu, babu, koliko kašika tog “praška” je ona sipala i ne treba mi deklaracija na proizvodu iz kućne radinosti.
Niko ovdje ne osporava upotrebu aditiva, samo zagovaramo deklaracije na kojima bi pisala vrsta i eventualno količina. Uprkos decenijskoj prisutnosti na zapadu i kod nas, neizbježnosti, bal truc, volim ja da znam šta jedem i sa čim hranim porodicu. Samo da znam, shvataš. Pa imamo pravo na to, valjda.
Zlocka kaze:Ne znam kakav je u Austriji, ali definitivno nisi probao onaj koji moja baka napravi i ispeče ispod sača!
A ja vec rekao:
Jedina stavar za koju mozes biti siguran je ono sto si sam uzgajio i licno ubrao.
Zlocka kaze : Ali ja pitam moju mamu, svekrvu, babu, koliko kašika tog “praška” je ona sipala i ne treba mi deklaracija na proizvodu iz kućne radinosti. A ja kazem: I onda je to zdravije, jer si ti obavjestena?! Naravno , na svakom proizvodu se mora napistai sta ima unutra, to je jasno ko suza, i mora i kod nas biti tako, kad tad, tu ste 100% u pravu! Htio sam vam samo nagovjestiti da je to samo jedna sitnica, gdje se konkretno radi o hljebu, i da ima jos mnogo, mnogo takvih stvari, da ne mislite da je samo hljeb u pitanju.
Molim Rocka ako moze da mi kaze sta je to malolakticka fermentacija?
Pozdrav
Ne kažem da je nešto zdravije ako sam obaviještena. Ali znam šta je unutar pakovanja i na osnovu toga mogu da biram da li ću to da jedem ili ne.
Znači ovdje se radi o dvije ključnje stvari a to su ZNANJE i IZBOR.
Ako na deklaraciji ja dobijem INFORMACIJU, to ne znači automatski da ja posjedujem ZNANJE o toj vrsti hrane, ali onda imam pravo IZBORA da li ta informacija ima praktičnu upotrebljivost, da li ću staviti tu slasnu, hrskavu koricu hljeba u usta i uživati. A još ako postanem savjesni konzument, pa na osnovu informacija krenem da učim…Ehhh.
P.S. Ne izazivaj mi Roćka!
Nije ni cudo kad nam se deca posle radjaju hibridna, i dodaci i hrani a i uopste remete rad hormona…
mogu reći da sam protiv korištenja aditiva u hrani pogotovo u pekarskim proizvodima .svi pekari u zemljama bivše juge zele da zarade pa samim tim odatle ta želja kad su im ponudili da im prodaju aditive da će imati daleko veću zaradu zbog upotrebe aditiva a i bogami odrati im kožu zbog visoke cijene po kilogramu.naravno da sam možda jedan od rijetkih proizvodjača koji se bave proizvodnjom pekarskih proizvoda a da nekoristim aditive jer jedino mi je to ostalo da ovaj narod bar malo spasim od RAKA KOJI SE UNOSI U ORGANIZAM ZBOG ADITIVA.
pozdrav
gdje mogu da nadjem spisak dozvoljenih aditiva u pekarstvu i kolicinom koja je dozvoljena u proizvodu?
(student sam prehrambene tehnologije pa mi je potrebno zbog nekih radova)
Jako me zanima trenutna regulativa u BiH, kao i potencijalne analize pekarskih proizvoda na tržištu, pa te molim da dostaviš listu ako je nađeš-napraviš :)
Nekoliko godina sam radio kao pekar: “Plavi Tigar”, “Unipan”, Turbo … su mi dobro poznati. Stavljaju se ne toliko radi ukusa i mirisa, koliko zbog brzine proizvodnje i izgleda.
(Hljeb narasta (’garba’) na temperaturama na kojima gljivice kvasca, kad nema aditiva, ugibaju, a hljeb bi bio mnogo tanji, tj. niži, kada bi bilo manje aditiva u njemu.)
Aditivi se, u pekarama, odavno stavljaju u hljeb. (decenijama) Pitanje je KOLIČINA aditiva koja se stavlja. U peciva ide i do dva puta više aditiva nego u hljeb!!
Preporučuje se doza od 0.3% do 0.5% mase brašna, međutim, kada je brašno loše,stavlja se onoliko kolilko treba!?!
Jednostavan test za obični hljeb, na kome nema deklaracije:
Potopiti ga u mlijeko (ili vodu). Što ga više “nestane”, što ga se više ‘otopi’, da tako kažem, ima više aditiva u sebi.
Što se tiče zakonske regulative, dozvoljava, koliko ja znam 0.5% pekarskog aditiva na masu brašna, mada nigdje nije definisano koji emulgatori se smatraju ’standardnim’ u sastavu pekarskog aditiva.
Još nešto, pri radu sa pravim integralnim brašnom,(ne onim obojenim), da bi se dobio željeni izgled, stavlja se I DO 30% VIŠE aditiva u tijesto, nego sa bijelim brašnom! (Integralno brašno u svom sastavu ima procentualno manje škroba, pa slabije i sporije narasta.)
Savjet: -Ne kupovati pakovani hljeb!(Hljeb u folijama mora pored
aditiva imati i dodatke protiv kiseljenja i buđanja)
-Kupovati hladan hljeb.
-Tražiti hljeb sa debljom korom. (često i ružnijom)
-Kupovati ‘gušći’ hljeb.(manji, a iste mase (težine))
Pozdrav svima!